Четверг, 09.05.2024, 03:45
Hush kelibsiz Mehmon | RSS

O'pka yiringli kasalliklari - Giyos/FORUM

[ Yangi izohlar · Qatnashchilar · Forum qoidasi · Izlash · RSS ]
  • Страница 1 из 1
  • 1
Giyos/FORUM » DARSLARIM » Xirurgiya » O'pka yiringli kasalliklari
O'pka yiringli kasalliklari
GiyosДата: Суббота, 26.01.2013, 05:33 | Сообщение # 1
Полковник
Группа: Administrator
Сообщений: 2492
Репутация: 45
Статус: Offline
П. А. Куприянов, А. П. Колесов буйича упканинг йирингли касалликлари классификацияси:

 

I.  Абсцесс ва гангрена
1. Йирингли абсцесслар: а) уткир ягона ва купламчи; б) сурункали

2. Гангреноз абсцесслар:    а) уткир; б) сурункали

3. Кенг таркалган гангрена.

II. Упка абсцессидан кейин
пневмосклероз.

III Бронхоэктазлар.
1. Упка ателектази билан (ателектатик бронхоэктазлар).
2. Упка ателектазсиз .
IV. Ўпканинг ривожланиш нуқсонлари. Зиверт-Картагенер синдроми, Упка гипоплазияси, ички ва ташки
секвестрация
V. Упка йирингланган кисталар.
1. Ягона кисталар.
2. Купламчи кисталар («кистоз упка»). 
В. Э. Линберг классификацияси:
      По этиологии:
lа) абсцессы с моноинфекцией - стрептококки,  стафилококки, диплококки и др.
lб) абсцессы со смешаннойинфекцией, теми же бактериями или с участием анаэробной инфекции гнилостных
бактерий и сперилл (микробы близко стоящие  к флоре полости рта).
      По патогенезу:
lа) первичные абсцессы,  возникающие как первичные заболевания легких(аэрогенные,  гематогенные,  лимфогенные).
lб) вторичные абсцессы,  осложнившие другие заболевания легких (послепневмонии,  при бронхоэктазиях,  новообразованиях и др.)
lв) рецидивирующиеабсцессы,  возникающие снова после
клинического выздоровления на том же месте или в ином участке легкого.
      По патологоанатомическим изменениям:
l1) а. Ранние стадии в видеограниченного пневматического фокуса с кровоизлиянием на периферии; б.
Ограниченные абсцессы,  острые и
хронические,  с более и менее  выраженной капсулой; в. Путридные абсцессы с  выраженной инфильтрацией  стенок и гнилостным распадом; г.
Локализованная  гангрена с характерным
секвестром легко рвущейся, дурно пахнущей тканью черно-зеленого цвета,  со скудным отделяемым с большим разнообразием
бактерии и с кристаллами жирных кислот; д. Бронхоэктатические абсцессы,  образующиеся 
в результате разрушения стенки расширенного бронха; е. Множественные
абсцессы –более поздняя  стадия гнойных
единичных абсцессов; ж. Диффузные абсцессы, 
гнойные и гангренозные.
l2) а. Закрытые абсцессы; б.Открытые абсцессы, прорвавшиеся  в бронх.

lв. Осложненные прорвавшиеся вполость плевры,  кровоточащие и др. 
По локализации:
l1) а. Центральные  абсцессы, распложенные вблизи корня; б.Срединные,  распложенные в толще легкого;
в. Периферические. 
l2) Расположенные вверхней,  средней или нижней доле
легкого.
      По клинической картине:
  а. Абсцессы прогрессирующие - острые и обостряющиеся; б.
Стационарные, хронические; в. Регрессирующие, 
находящееся (в той или другой) стадии выздоровления.  
                          А. И. Миронов
различает:
lПо патологоанатомическимизменениям: а. Простые гнойные заболевания; б. Диффузный абсцесс  с инфильтратом  и некрозом; в. Гангрена, локализованная или
диффузная  с распадом тканей.
lПо этиологии и патогенезу:
lПервичные абсцессы,  к которым относятся: А – травматические; Б –аспирационные; В - эмболические.
lВторичные абсцессы: А после гриппа; Б - послекрупозной пневмонии; В - после неясных пневмоний; Г- при эхинококке; Д- при
раке бронха
lПо клинической картине:
lНе осложненные открытые абсцессы легких,  которые делятся на: А  гнойные (мокрота без запаха), Б  путридные (мокрота с запахом)
lОсложненные абсцессы,  развившиеся в более поздней стадии болезни исопровождающиеся эмпиемой, 
пневмотораксом или бронхоэктазами.
lТяжелые случаи легочных нагноений илокализованной гангрены с тяжелой интоксикацией организма,  дающие осложнения и не редко развивающиеся в
диффузной гангрене. 

Бронхоэктазлар
шиллиқ кават сурункали яллигланишибилан кечувчи, асосан унинг бушлигидаги йирингли экссудат ва перибронхиал тўқимадаги
склеротик узгаришлар билан кечувчи, кўп сонли патологик кенгайган бронхлар
сохасида.
БЭ
– бу паталогия кўпинча ёшларда учрайди ва болаларда ва ўсмирларда ташхисоб қилинади,
у катталар ва қарияларда хам кузатилиши мумкин. БЭ лар ателектатик
(ателектазланган упка тўқимасида учрайди ёки фиброателектаз ривожланиши билан
бирга кечади) ва ноателектатик (атроф ўпка тўқимасида эмфизема ва пневмосклероз
галма-гал келади) турларга бўлинади. Бронхлар кенгайиш шаклига кўра қопсимон,
цлиндрсимон ва аралаш турларга бўлинади. Ўпканинг ател
ектазланган сохасида кўпинча қопсимон БЭ учрайди. Ноателектатик
БЭлар кўпинча цлиндрсимон ёки аралаш бўлади.
Клиник
манзара хусусияти – БЭ хажмига, бронхлардаги яллиғланишли ўзгаришлар даражасига
боғлик. Кўпинча юқори нафас йўллари томонидан хамрох паталогиялар учрайди -
синусит, аденоид, сурункали танзиллит. Икки томонлама катта БЭларда тирноқ
фалангаси ва тирноқда гипоксия ва йирингли интоксикация туфайли ўзгаришлар
кузатилади. Катталарда клиник симптомлар 
яққол бўлади. Тез-тез хуруж билан қайталаниш ва қисқа вақтли ремиссия
характерли. Хуружлар орасида йиринг балгамли йутал сақланади, хуруж вақтида эса
жараён интенсивлиги кескин кучаяди, балгам ёқимсиз хидли булади, икки қаватли
булиб колади, купинча қон туфлаш 
кузатилади. Хуруж пайтида беморлар субфебрил иситмага, хансирашга, терлашга,
холсизликка, тез чарчашга, баъзан кукракдаги оғриққа шикоят қиладилар.
Диагнозни
тасдиқлаш учун бронхография ўтқазиш зарур. Бронхоэктазларни узоқ вақт кечиши
диффуз обструктив бронхитга олиб келиши мумкин, бу ўз навбатида кичик қон
айланиш доираси гипертензиясига ва ўпка - юрак ривожланишига олиб келади.
Доимий ва давомли бўлган йирингли интоксикация оғир буйрак етишмовчилиги - учоқли
нефрит, буйрак амилоидозига олиб келади. Йирингли яллиғланиш натижасидаги  кенгайган бронхлар деворининг деструкцияси
абсцесс хосил бўлишига, бошқа бир холатларда плевра эмпиемасига олиб келиши
мумкин. Яллиғланишни қайталанишида қон туфлаш, баъзида ўпкадан кўп миқдордаги қон
кетиши кузатилиши мумкин.
 
Ўпканинг ўткирабсцесслари.
Патоген микроорганизмлар ва улар ажратадиган
ферментлар таъсирида хосил булган ўпка паренхимасини деструкцияси натижасида бўшлиқ
кўринишидаги чегараланган ўчоқлар пайдо бўлади. Бу бўшлиқлар йирингли экссудат
ва детрит, баъзида парчаланган ўпка тўқимасини фрагментларини ўзида сақлайди.
Ўпкада
абсцесс хосил бўлиши учун бир қанча шароитларни ахамияти бор. Шулардан энг
мухими бронхлар ўтказувчанлигини ва ўпкада қон айланишини махаллий бузилишини
келтириб чиқарувчи  йиринг хосил қиладиган
патоген микрофлоралардир. Ривожланиш механизмига кўра ўпка абсцесси бронхоген (аспирацион),
гематоген-эмболитик, посттравматик ва лимфоген бўлади. 
Ўпка
абсцессини ривожланишидаги мойиллик ўпкани сурункали касалликлари - сурункали
обструктив бронхит (чекувчиларда), бронхоэктаз, бронхиал астма каби
касалликларда бўлади. Иммунитети пасайган- алгоколиклар, наркоманлар, ВИЧ-
билан инфекция бўлган шахсларда кечувчи пневмония ўпка абсцесси билан
асоратланади. Инфекцион касалликлар, энг аввало эпидемик грипп, оғир травмалар,
қон касалликлари, гиповитаминозлар натижасида организмни умумий қаршилиги
камайиши хисобига ўпка абсцесси ривожланади. Ўпка абсцессида йирингли асоратлар
пайдо булишига олиб келадиган мухим мойиллик омили бўлиб қандли диабет
хисобланади. Ўпка абсцесси турли хил микроорганизмлар томонидан келтириб
чикарилганлиги учун полиэтиологик хисобланади. Ўпка абсцессини ривожланишига,
айниқса болаларда, асосий ролни йирингли кокклар - стафилококк ўйнайди. Бу
микроблар ўпка тўқимасини некротик ва деструктив ўзгартирадиган токсин ва
ферментлар тўпламини ишлаб чиқаради. Ўпкада абсцесс хосил булишини бир қанча камроқ
сабаби бўлиб стрептококк, Klebsiella pneumoniae, Enterobacter, Pseudomonas aeruginoza ёки уларни стафилококк
билан қўшилиши хисобланади. Кейинги ўн йиликларда ўпка абсцессини ривожланишида
анаэроб инфекцияни роли ошиб бормоқда ва кўпинча аспирацион генезли ўпка
абсцессда ўчрамоқда. Ривожланиш механизмига кўра бўлинишидан ташқари, оддий (йирингли)
ва гангреноз ўткир ўпка абсцессиларига бўлинади. Гангренозли ўпка абсцессида ўпкани
чирувчи яллиғланиши хисобига хосил бўлган некрозланган ва ажралган участкалари
секвестрлар деб номланади. Бундан ташқари абсцесслар битта ва кўп, марказий ва
периферик, бир томонлама ва икки томонлама, асоратланмаган ва асоратланган бўлади.
Касаллик
асосан бир ёки икки томонлама пневмонияда, кўпроқ аспирацион ёки гриппоз генез
фонида бошланади.
Клиниккартинаси. Ўпкада йирингли бўшликпайдо бўлиш боскичидаги клиника йирингли - сурилиш  лихорадкасидаги симптомлар билан аниқланади.
Бунинг асосида учта фактор ётади:
1.               Йиринглаш фактори- ўпка тўқимасини некрози ва парчаланиши билан тушунтирилади.
2.               Сурилиш фактори -тўқима парчаланиши ва микроблар фаолияти давомида хосил бўлган моддаларни
сурилиши.
3.               Йуқотиш фактори -йирингли жараёнда йиринг ажралиши билан оқсилни йўқотилиши (Лукомский Г.И. ва
Алексеева М.Е., 1988).
         Беморда
бу даврга келиб юкори, баъзида гектик температура, калтираш, кучли терлаш,
интоксикация белгилари пайдо булади. 
Беморни кўпроқ қуруқ йутал ва кўкрадаги огриқ безовта қилади. Физикал
текширувларда катта ёки кичик улчамадаги перкутор товушни бугиклашиши, ўша
жойни устида нафасни сусайиши, овоз титрашини эса кучайиши аникланади. Абсцессни
бронхга ёрилганидан кейин намли йутал, баъзида куп микдордаги йирингли кўпроқ
геморрагик балгам йутал билан чиқарилади, шундан сўнг тана харорати тушиши
мумкин.
Яллигланишни ўткир фазасида йукотилган оксил ва
электролитларни урнини тўлиқ қопламаслик волемик ва сув-электролит бузилиши,
мускул массасини камайиши хамда ориқлашишга олиб келиши мумкин. Бу фонда кўл-оёкда
шишлар пайдо бўлиши мумкин. Касалликни кучайиши ва йирингли - резорбтив лихорадка асоратлари пайдо бўлишийирингли-сурилиш озишига олиб келади. Бу ўпкани катта миқдордаги деструкцияси,
асоратланган плевра эмпиемасида кузатилади. Кучайиб борувчи гипопротеинемия
фонида беморлар озиб кетишади. Юкори температурани субфебрил ёки нормал
температурага алмашиши организмни реактивлигини бирданига тушиб кетгани
хакидаги хабарни беради.
         Ўпка
абсцесси диагностикасида асосий ролни рентгенологиктекширувлар эгаллайди. Ўпкада бир ёки бир қанча оқаришлар гомоген қорайганфонда булса битта ёки куплаб абсцесслар пайдо бўлганидан дарак беради.
Кейинчалик кўплаб майда бўшлиқлар катта бўшлиққа кўшилади ва балгамни йутал орқали
чиқаргандан сўнг суюқлик сатхи аниқланади. Ўпка абсцессини туберкулез
каверналари, йиринглаган киста,  абсцессланган
бронхоэктаз ва ўпка ракини бўшлиқли формаси билан дифференциация қилиш керак. Бунинг учун бронхоскопия максадлибиопсия билан  мухим рол уйнайди. Бу усул
бронхдаги ёт таначалар, усмаларни фарқлаш, бронхларда специфик яллиғланиш
белгиларини аниқлаш, морфологик ва бактериологик материал олиш имконини беради.
Бўшлиқни янада аниқроқ аниқлаш учун КТ ва ЯМР
томография қўлланилади.
Ўткир ўпкаабсцесслари асоратларига плевраэмпиемаси, пиопневмоторакс, ўпкадан қон қетиши ва септик холат киради. Бу асоратларни
ривожланиши касаллик кечишини оғирлаштиради ва уни прогнозини ёмонлаштиради.
 
         Ўпка гангренаси.    
         Бу
асосан иммунитети бирданига бўзилган шахсларда ривожланувчи нисбатан кам учрайдиган
оғир касаллик хисобланади ва абсцессдан фарқли равишда кўп миқдордаги чегарасиз
йирингли-некротик яллигланишлар билан характерланади. Ўпка гангренасини
микроорганизмлар ассоциацияси чақиради, шуларни орасида албатта анаэроб
микрофлора бўлади. Гангренадаги йирингли яллигланиш чириш характерига эга
булиб, тезда ўпкани қўшни участкаларига хам тарқалади ва кўпинча бутун органни
камраб олиб некрозга учратади хамда плеврада чириган эмпиема чақиради.
Даволашга карамасдан йирингли-резорбтив озиш, септик
холат симптомлари жуда тез ривожланади. Беморлар кўпинча ўпкадан профуз қон
кетиши натижасида ўлади.
         Ўпка
гангренаси диагнози клиник хусусиятлар ва рентгенологик белгилар асосида қўйилади,
айникса клиника асосий белги булиб хисобланади. Ренгенограммада абсцессдан фарқли
равишда упка гангренасида яллигланиш инфилтрацияси ва ўпка тўқимасини корайиши
аник чегарага эга булмайди ва битта бўлакдан кўпроқ жойни ёки бутун ўпкани
эгаллайди. Баъзида парчаланган ўчоқ ўрнида турли калибрдаги ёругланишлар,
каттароқларида ўлган тўқима участкалари – ўпка секвестрлари пайдо бўлади. Плеврал
бўшлиққа тез суюқлик тўпланишини қўшилиши ва яна пиопневмоторакс рентгенологик
белгиларига характерлидир.
 
         Ўпканинг сурункали абсцесслари.
         Абсцессни
сурункали кечишини характерли критериялари ривожланаётган пневмосклероз фонида  сақланган бўшлиқда ўткир йирингли белгиларни йўқолиши
бўлиб хисобланади. Кўпинча бундай бўшлиқда кўп бўлмаган суюқлик сатхи сақланади,
беморда интоксикация симптомлари ва беморни ахволи нисбатан яхшиланиши фонида
йутал йирингли балғам ажралиши билан давом этади. Жараённи сурункали формасига
шартли ўтиш муддати даволаш бошлангандан 2 ойдан кейин булиб хисобланади.
Ўткир ўпка абсцессини сурункали формасига ўтишини
асосий сабаби бушлиқларда секвестрларни борлиги ва уларни бронх орқали тўлиқ чиқарилмагани
бўлиб хизмат қилади. Балки микроорганизм хусусиятлари ва макроорганизм
реактивлиги хам рол ўйнаши мумкин.
         Абсцессни
симптоматикаси клиник кечиш фазалари – ремиссия ва рецидивга боғлик. Ремиссия
даврида касаллик минимал юзага чиқади. Беморлар унча кўп бўлмаган шиллик –
йирингли ёпишқоқ балгамли йуталга, баъзида сақланган чарчаш, терлаш ва озиб
кетишга шикоят килишади. Қайталанишни вирусли инфекциялар (грипп, ОРЗ), совқотиш
(асосан оёқ), кучли чарчаш, стресс келтириши мумкин. Беморларда тана харорати кўтарилади,
йутал кучаяди, хансираш, кўкракда огрик, холсизланиш пайдо бўлади. Кўпинча қон
туфлаш қўшилади. Касалликни узоқ кечиши ва тез – тез кайталаниши натижасида
беморларда кучли гипопротеинемия ривожланади, сурункали гипоксия ва
интоксикация белгилари пайдо бўлади («барабан таёқча» кўринишидаги қўл бармоқлари,
соат ойнаси кўринишидаги тирноқлар).
         Рентгенограммада
пневмосклероз зонаси билан ўралган, битта ёки бир канча девори қалин нотекис
контурли упка ичи бушлиқлари, бўш ёки суюқлик билан (қайталанишда) аниқланади. Бронхлар
ўпканинг патологик ўзгарган участкаларида бронхография ёки КТ билан қурилганда
деформацияланган, бўшлиғи нотекис торайган ёки кенгайган холатда кўринади.
 
         Ўпканинг йирингли касалликларинидаволаш.
         Ўпканинг
ўткир йирингли – деструктив касалликларини даволаш комплекс интенсив куринишида
олиб борилади. Бу ўзида парчаланган бўшлиқни оптимал дренажлашни; антибактериал
терапияни акс эттиради.
Волемик бузилишларни коррекциялаш, дезинтоксикацион
терапия, шу билан бирга плазмофорез қонни гипохлорид натрий ёрдамида билвосита
электрохимик оксидлаш, қон УФОси, иммунокоррекция: курсатмага асосан -
парентерал озука ва қон компонентлари инфузияси, умумий қувватлантирувчи даво.
Бронх
найчаловчи бронх абсцесси ўтказувчанлигини тиклаш учун бронхлар комплекс
санацияси  ўтқазилади, бунда бронхоскопия
мухим рол ўйнайди. Рентгенологик изланишларни тахминий маълумотларини хисобга
олиб, фибробронхоскопиянинг бронхларни катетеризация қилишга, уларни ювишга,
ичига антисептиклар, протеолитик ферментлар, антибиотиклар юборишга имкониятлар
яратади. Етарлича маълумот олиш учун баъзан даволовчи бронхоскопия бир неча
марта ўтказилади. Балгам ажралиб чиқишини яхшилаш учун дори воситалари (йуталтирувчи,
муколитиклар бронхолитиклар), даволовчи жисмоний тарбия, нафас гимнастикаси,
физиотерапевтик даво муолажаларидан фойдаланилади. Касаллик оғир кечган пайтда
антибиотикларни венани ичига юбориш тавсия қилинади, учоқда максимал
концентрация хосил қилиш учун бронхиал артерия катетеризация қилиниб регионар
антибиотикотерапия утказилади. Упканинг катта абсцессларида йирингли бўшлиқни
трансторакал дренажланиб йирингли бўшлиқ сақламаси доимий актив аспирация қилинади.
Дренажлаш абсцессни бошқа методлар билан тўлиқ бушатиш имконияти бўлмаганда ўтказилади.
Абсцесс функцияси, дренажлашнинг асорати, қон туфлаш, пневмоторакс, кўкрак қафаси
девори флегмонаси бўлиши мумкин, лекин улар кам учрайди. Даволовчи
фибробронхоскопия билан абсцессни дренажлаш бирга ўтказилганда йирингли сақламани
тўлиқ чиқариб ташлашга ва яллигланишни йўқотишга эришилади. Комплекс консерватив
терапия – йирингли учоқни эвакуация килиш, этиотроп антибактериал терапия,
волемик ва иммунологик бузилишларни коррекция килиш кўпинча оператив муолажасиз
даволашга имкон яратади.
Хозирги кунда ўпканинг ўткир инфекцион деструкциясини
оператив даволашга кўрсатма қуйидагилар: комплекс консерватив терапия ва кам
инвазив жаррохлик методлари самара бермаганда, асоратлар кузатилганда (ўпкадан қон
кетиш, қон туфлашни қайталаниши, бронхоплеврал оқмалар), сурункали абсцессга ўтиш.
Ўпканинг ўткир йирингли ва сурункали абсцессида кўпинча лобэктомия баъзан
комплекс терапия ва прецизион техника билан бирга қўллаш абсцессни олиб
ташлашга имконият яратади. Ўпка гангренаси ва гангреноз абсцессни консерватив
даволаш кам самарали ва кўпинча бемор ўлими билан тугайди. Шу билан бирга
адабиётларда келтиришича ўпка резекцияси ёки пневмонэктомиядан кейинги ўлим кўрсаткичи
27-70 фоизни ташкил қилади.
Ўпкадаги йирингли бўшлиқ қатъий чегараланган бўлганда,
қолган қисм хажми нормал хаёт тарзига имкон берганда упканинг зарарланган сохаси
резекциясига кўрсатма булади. Бунда бемор ёшини юрак қон томир системаси холати
хамкор касалликлар хисобга олинади. Ёш болаларда кистоз гипоплазия локал
формаси ва ателектатик БЭ оператив давога мутлоқ кўрсатма бўлиб хисобланади. Юқоридагиларнинг
ўпканинг пастки бўлагида икки томонлама жойлашиши, упканинг солитар кистаси хам
оператив давога кўрсатма бўлади. Катталарда БЭларнинг локал формаси операцияга
кўрсатма бўлади.
Операцияга қарши кўрсатмалар: обструктив бронхит,
асоратланган ўпка эмфиземаси, нафас етишмовчилиги ва ўпка-юрак, юрак
етишмовчилиги, қандли диабетнинг декомпенсацияланган формаси. Ўпканинг уткир
абсцесси одатда хирургик даволанмайди, фақат ўпкадан профуз қон кетганда ва
упка резекцияси ягона усул бўлганда бу мустасно бўлади. Ўпка сурункали
абсцессида оператив даво даволашнинг ягона радикал усули хисобланади. Буни
ремиссия пайтида ўтказган маъқул, лекин касаллик жиддий кечганда, ўпканинг
катта деструкциясида ва унинг плевра эмпиемаси, ёки пиопневматоракс билан
асоратланганда, беморни етарлича тайёрлангандан кейин ўтказилади.
 
Асоратланган
холларда резекция хажми етарлича бўлади ва плеврэктомия билан биргаликда
бажарилади. Упкада йигилган йирингни дренажлашнинг купгина усуллари мавжуд.
Агар бўшлиқ бронх билан боғланган бўлса 
трансбронхиал дренажлаш оптимал усул хисобланади. Шу мақсадда постурал
дренажлаш ўтказилади, муколитиклар – ацетилцистеин, амброксол билан ингаляция қилинади,
санацион бронхоскопия ўтказилади, рентгенологик назорат остида бронхоскоп
ёрдамида абсцесс катетеризацияланади ва узоқ вақт дори воситалар инстилляцияси
билан трансназал дренажлаш ўтказилади (Лукомский Г.И. ва Овчинников А.А. 1985й;
ЧупалинА.Г. 1985й; Овчинников А.А. 1986й.).
 
MirzoxidДата: Суббота, 06.04.2013, 16:15 | Сообщение # 2
Группа: Qadrli mehmon





BILISHIMCHA SALTIKOF SHEDRENAM O'PKA YIRINGLASHIDANDAN O''LGANEKEN
 
MehmonДата: Понедельник, 20.05.2013, 07:08 | Сообщение # 3
Группа: Qadrli mehmon





1.Oddiy tuzilishga ega bo`lgan bir hujayralilarda (amyoba) nerv hujayralari bo`lmaydi, ularning tashqi muhit bilan aloqasi ajratiladigan suyuqlik holati bilan belgilanadi. Bo`nday aloqani gumaral bog`lanish (humor-suyuqlik) diyiladi.
2. Nerv hujayralari paydo bo`lgan boshlang`ich pag`onada nerv tizimi tursimon tuzilishga ega bo`ladi bunday organizimlarda nerv tizimi o`zaro o`simtalar ilan birlashgan nerv hujayralari turidan hosil bo`ladi. Bunday paytda tananing biror sohasiga ta’sir o`tkazilsa, organizim 1 butun qisqarish ilan javob qaytaradi.
3. Yuqoriroq tabaqadagi hayvonlarning nerv tizimi tugunsimon tuzilishga ega bo`ladi (chuvalchanglarda). Nerv hujayralari tuplanishi natijasida tugunlar hosil bo`ladi, ularning o`simtalari nervlarni hosil qiladi. Har bir tugun ma’lum bir bo`lakni innervatsiya qiladi natijada ta’sirga a’zoning hamma sohasi emas balki ta’sirlangan segment qisqarish bilan javob beradi.
4. Naysimon tuzilishdagi nerv tizimi. Bu holat umurtqalilarda uchraydi va odamlarning nerv tizimi ham naysimon nerv tizimiga kiradi.
Ko`rib o`tilgan har bir tabaqadagi nerv tizimining takomil etish holatlari odamda ham ko`zatiladi. Jumladan, gumoral bog`lanishiga neronlarning o`zaro birikish sohasiga ajratiladigan suyuqliklarni (noradrenalin, asetilxolin) misol qilib ko`rsatishimiz mumkin.
Tursimon tuzilishga ega bo`lgan nerv tizimi a’zolari devorida hamda miya so`g`onida to`rsimon formatsiya sifatida uchraydi.
Tugunsimon nerv tizimi esa vegetative nerv tizimi tarkibidagi tugunlat holatida uchraydi.
Naysimon tuzilishga ega bo`lgan orqa miyada hayot uchun zarur bo`lgan markazlar joylashgan. Jumladan, kulrang moddaning oldingi shoxida harakatlantiruvchi nerv hujayralari, orqa miyadan tashqarida joylashgan orqa miya tugunlarida sezuvchi nerv hujayralari joylashadi. Orqa shoxlarda joylashgan oraliq nerv hujayralari sezuv va harakat nerv hujayralarini o`zaro birlashtiradi.
Orqa miyaning sakkizinchi bo`yin, hamma ko`krak, ikkit yuqorigi bel, ikkinchidan to`rtinchigacha dumg`aza segmentlaridagi kulrang modda tarkibida yon shoxlar bo`lib, bu sohada vegetative nerv tizimining nerv hujayralari joylashadi.
Eshitiv va muvozanat retseptorlarining rivojlanishi shu a’zolar-eshituv va muvozanatni boshqaradigan markazlarning hosil bo`lishini taqazo etadi. Natijada, orqa miyaning oldingi sohasida rombsimon miya deb ataladigan pufak hosil bo`ladi.
Filogenetik taraqqiyotining keyingi bosqichida ko`ruv a’zolarining rivojlanishi avvalgi pufakning old tarafida mezensefalon deb ataladigan pufak hosil bo`lishini taqazo etadi.
Nihoyat, hayvonlarning suvdan quruqlikka chiqish, hid biluv retseptorlaritaraqqiyoti natijasida oldingi miya prozensefalonpufagi hosil bo`ladi.
Rombsimon va oldingi miya pufaklari ikkitadan pufakka ajraladi. Romsimon miya mielensefalon va metensifalon miya pufaklarini tashki etadi. Mielensefalondan uzunchoq miya hosil bo`lib, nafas olish va qon aylanish markazlari hisobiga tashkil bo`ladi.
Metensefalon miya pufagidan Voroliy ko`prigi va miyacha takomil etib, eshituv va muvozanat a’zolari hisobiga hosil bo`ladi. Prozensefalon (oldingi miya) pufagi ham ikkiga bo`linib, orqa miya-diensefalon va oxirgi miya-telensefalon pufaklarini hosil qiladi.
Telensefalon pufagi hamma sezgi markazlarining miya pustlog`iga o`zaro yaqin sohada hosil bo`lish natijasida takomil etadi. Bu sohada barcha sezgi a’zolarining oily markazlari hosil bo`lishi filogenetik jihatdan avvalroq bo`lgan shunday markazlarning yuqolishiga olib kelmaydi. Aksincha, po`stloqdagi oily markazlar quyi qisimdagi shunday markazlar bilan o`zaro birlashgan bo`ladi.
Nerv tizimining ontogenezi
Nerv tizimi taraqqiyoti tashqi embrional parda bilan bog`liq bo`lib, ektodermaning dorsal qismi qalinlashgach, shu joyda egatcha hosil bo`ladi. Egatning uchlari o`zaro yaqinlashadi, so`ngra birlashib nayga aylanadi. Hosil bo`lgan naycha bilan ektoderma orasiga mezoderma pardasi o`sibkiradi. Natijada, nerv naychasi ektodermadan ajraydi. Nerv naychasidan orqa miya va bosh miya taraqqiy etadi. Orqa miya nerv naychasining pastki qismida rivojlanadi. Embrion rivojlanishining 3- oyigacha orqa miya umurtqa pog`onasi kanalini to`ldirib turadi. Keyinchalik esa umurtqa pog`onasi orqa miyadan tezroq o`sadi. Natijada, orqa miyaning pastki chegarasi ko`tarila boshlaydi. Tug`ilish paytida orqa miyaning pastki chagarasi III bel umurtqasiga to`g`ri kelsa, yoshdagi odamlarda bu chagara I-II bel umurtqalari sohasida bo`ladi.
Bosh miya miya naychasining oldingi qismidan rivojlanadi. Miya naychasining kengaygan oldingi sohasi boshlang`ich davrida uchta miya pufagiga ajraladi. Oldingi miya pufagiga prozensefalon, o`rta miya pufagiga mezensefalon va orqa miyaga yaqin joylashgan miya pufagiga rombensefalon deyiladi. Embrion taraqqiyotining keyingi bosqichlarida birinchi va uchunchi miya pufaklari bo`linib, miya pufaklari soni beshtaga yetadi. Natijada rombsimon miya pufagining bo`linishidan, orqa miyaga yaqin sohada tielensefalon va uning ustida metensefalon pufagi hosil bo`ladi. Mezensevalon pufagi bo`linmaydi.Oldingi miya pufagi bo`linishidan oraliq miya diensefalon va oxirgi miya telensefalon pufaklari hosil bo`ladi.
O`rta miya bo`shlig`i bosh miya suv yo`liga aylanadi. Bu sohaning oldingi yuzasidan miya oyoqchalari, orqa yuzasidan esa o`rta miya tomi deb nomlanadigan to`rt tepalik sohasi taraqqiy etadi.
Oraliq miya pufagidan ko`ruv bo`rtig`i, ko`ruv nervi , ko`zning to`r pardasi, gipotalamus sohasi, epifiz va gipofiz bezlari taraqqiy etadi.
 
Giyos/FORUM » DARSLARIM » Xirurgiya » O'pka yiringli kasalliklari
  • Страница 1 из 1
  • 1
Поиск:
Flag Counter